i prepoznavanje potrebe za tim. Ne
računaju se oni koji su samo dobili tu
funkciju ali ne poznaju dovoljno dobro
proces i ne prate ga na pravi način.
Možda imaju detaljne hodograme,
dijagrame… Pitanje je ko ih je kreirao,
kada su ih poslednji put posmatrali
ili koristili za donošenje nekih odluka,
promena ili kada su ih poslednji put
revidirali. Kod poznavanja procesa se
najčešće oslanjamo na rukovodioce
odeljenja, a oni na svoje zaposlene.
Međutim, u praksi problemi koji se
javljaju najčešće nisu unutar orga-
nizacionih celina već između, u “be-
scarinskoj zoni“, u “praznom pro-
storu”, gde proces stoji u modu če-
kanja, traženja, ponavljanja, grešaka
ili vraćanja. Poznavanje procesa je
osnovni kvalitet koji najviše utiče na
našu sposobnost da ga održavamo,
prilagođavamo i unapređujemo.
Praćenje procesa
Sledeći kvalitet posle poznavanja
procesa je još kompleksniji, a to je
praćenje procesa, odnosno praćenje
parametara u samom procesu. Preci-
zna geografska karta će nas odvesti
do cilja, ali dobar GPS će nas dovesti
za najkraće vreme i sa najmanje
troškova. U praksi uglavnom imamo
početne i krajnje podatke ili još po
neku usputnu informaciju, protočno
vreme, troškove po jedinici proizvoda,
gde su bili najveći zastoji… To su
uglavnom “mrtvi” podaci od juče, na
koje reagujemo kada je već kasno
i preostaje nam samo da tra žimo
krivce, krivci traže razloge, i tako
ukrug. Kada nam se problemi preliju
krećemo da menjamo ili da tražimo
“pravog” čoveka za to radno mesto i
jedno vreme smo mirni dok ne naiđe
sledeći talas.
Nov metod rada
Ako to preživimo, u jednom momentu
možda počinjemo da tražimo nov način
rešavanja problema. Možda zato što
smo čuli da tako rade druge kompanije
ili naša konkurencija, ali svakako to
je korak napred, jer sklanjamo kritički
pogled sa čoveka kao uzročnika i
počinjemo da razmišljamo o drugačijem
načinu rešavanja problema.
Sa pitanjem KO počinjemo da se
pitamo KAKO, ali pre toga moramo
da odgovorimo na pitanja: ŠTA, GDE
i KOLIKO.
ŠTA?
Kreiranje mape procesa od strane
svih učesnika u procesu je osnova da
bi se došlo do jedinstvene slike koju
svi učesnici procesa prihvataju kao
verodostojnu. Tokom tog postupka,
najčešće prvi put, odeljenja u po-
tpunosti sarađuju, jer im je stalo da
sebe predstave i prikažu na pravi
način, a istovremeno da vide druge
delove procesa koji im najčešće zadaju
glavobolje. Ono što je neminovno je
i da vide kako oni drugima zadaju
probleme. Začudo to ne stvara lošu
atmosferu već, naprotiv, olakšanje i
želju za saradnjom. Razlog za to je
i prelaženje iz uloge krivca u ulogu
posmatrača, koji tokom ovog procesa
otvaranja dobija ideje i želju da nešto
stvarno promeni, ali sada kao deo