duha. Ali, postavlja se pitanje koliko
dobro to funkcioniše. Dr Isak Adižes
sugeriše da je to „prolazni hir”.
„Okretanje za 180 stepeni, tako
reći na drugu stranu ulice, ima svojih
nedostataka. Novi hir nije odgovor na
problem hijerarhijske organizacije; on
je reakcija na problem koji su stvorile
hijerarhijske organizacije. Organizacije
koje su probale holakraciju doživele su
velike teškoće. Radnici su se pobunili...”,
kaže on i podseća da je „otvaranje
kanala odozdo uništilo odgovornost
organizacije i njenu sposobnost da
efikasno primeni odluke za koje je bila
potrebna hijerarhija komandovanja i
kontrole”.
“Za donošenje odluka potrebni su
nam otvoreni kanali. Potrebna nam je
demokratija. No, kada se demokratija
primenjuje u sprovođenju donetih
odluka, ona može da završi u anarhiji.
Za primenu su nam potrebne komanda
i kontrola. Potrebna nam je hijerarhija”,
pojašnjava autor.
Adižes metodologija
U prošlosti je postojala samo
organizaciona hijerarhija. Sada po-
kušavamo samo organizacionu de-
mokratiju. Oba pristupa, sama po
sebi, ne funkcionišu dobro.
Po mišljenju dr Adižesa, potrebno
nam je da oba pristupa funkcionišu
istovremeno: tok informacija odozdo ka
gore za donošenje odluka i struktura
moći odozgo na dole za sprovođenje
odluka. To je upravo ono o čemu
se i radi u Adižes metodologiji:
kako stvoriti takav sistem koji je de-
mokratski i diktatorski u pravilnom
redosledu.
No, kako upozorava autor u pome-
nutom tekstu, „kreiranje takvog si-
stema zahteva više od pravilnog stava
i namere. Ono zahteva izgradnju
sistema zasnovanog na kooperaciji i
kolaboraciji, za koji nam je potrebna
kultura uzajamnog poverenja i po-
štovanja. Stvaranje održive kulture
Uzajamnog poverenja i poštovanja
zahteva zajedničku viziju i vrednosti;
to zahteva pravu organizacionu
strukturu koja prepoznaje i podstiče
xxx