dobra za odvikavanje zemlje od njene
zavisnosti od gotovine i premeštanje
transakcija na digitalne platforme, na
taj način vodeći do veće efikasnosti,
transparentnosti i rasta online trgovine
i tako još snažnije katapulturajući Indiju
u digitalno doba.
„Na žalost, i dovde je dosegao
uticaj politike”, konstatuje Čakravorti.
„Prema dodatnim podacima RBI, iako
su digitalne transakcije onemogućile
post-demonetizaciju (kada su korisnici
imali malo alternativa), one su sada
pale ispod maksimalnog nivoa i po
obimu i po vrednosti. Rast digitalnih
transakcija je usporavao svaki mesec od
demonetizacije.
Sa izuzetkom Unified Payments
Interfacea, sistema plaćanja koji
olakšava trenutne transfere novca
između bankovnih računa na mobilnim
platformama, sve druge transakcije
digitalnih plaćanja su opale. Kada
se uzme sve u obzir, ova skromna
promena u uvođenju digitalnog bi
mogla da se isporučuje na duži rok,
ali nije jasno zašto je 86% nevažeće
gotovine zemlje bilo potrebno za
promovisanje jedne platne platforme.”
Indijsko iskustvo nam takođe pomaže
da istražimo razloge zašto se usvajanje
digitalnog plaćanja nije ubrzalo kako
se očekivalo posle demonetizacije.
Objašnjenje Baškara Čakravortija se
oslanja na faktore koji pokreću usvajanje
digitalnog. Kvalitet digitalnog iskustva je
jedan takav faktor. „Ako se ništa drugo
ne promeni u njihovom okruženju i
inicijativama, a korisnička digitalna
iskustva su siromašna, oni će se vratiti
na predigitalni status quo”, kaže on.
Kao deo studije „Digital Planet
2017: How Competitiveness and Trust
in Digital Economies Vary Across
the World“, koju je Tafts univerzitet
uradio u saradnji sa Mastercardom,
koja je bazirana na opsegu trvenja
– regulatornim, infrastrukturnim i
povezanim sa identitetom i inter-
fejsom – prisutnih u digitalnom
okruženju, rangirane su 42 zemlje
po brzini, kvalitetu i udobnosti
korišćenja prilikom online transakcija.
Indija je na 41. mestu. Jedina zemlja
koju je ona pobedila je njoj susedni
Pakistan. Dakle, „naravoučenije” je
da usvajanje digitalnog neće imati
smisla ako korisnici ne budu mogli da
imaju poverenja u infrastrukturu za
pouzdanu isporuku. „Ako vaša politika
istovremeno ne poboljšava stanje
trvenja – pravičnost u digitalnom isku-
stvu, nemojte očekivati da tehnologija
donosi transformacione promene”,
kaže Čakravorti.
Istina je da su lideri širom sveta
pod pritiskom da pokažu hrabrost
i preduzmu smelu političku akciju.
„No”, podseća još jednom autor, „po-
litičke akcije imaju realne posledice
i praćenje putanje njihovog šireg
uticaja je teško i složeno. Može biti
kratkoročnih političkih koristi od
odlučnih obećanja tokom političke
kampanje, ali negativan uticaj na
ekonomiju može stvoriti dugoročne
rizike i na kraju zadati snažan udarac.
Bolje je promisliti i konsultovati prave
profesionalce oko procesa kreiranja
politike i obezbediti da ona bude ute-
meljena i na teoriji i na dokazima.
Debakl indijske demonetizacije bi tre-
balo da posluži kao upozorenje za sve
nas.”
xxx