politike, od lokalne do globalne scene,
potvrđujući činjenicu da svaki „pseudo”,
odnosno, ad hoc vrednosni sistem, koji
u toku različitih političkih kampanja
predstavlja i štit i zastavu istovremeno,
računa sa instant in-strumentalizacijom,
kratkotrajnošću i „brzim zaboravljanjem”
birača. Od-sustvo svake vizije, koju
politički oponenti, čak i kad ona
postoji, identifikuju kao čistu pragmu,
isto kao i odsustvo svakog pozitivnog
ili entuzijastičnog odnosa prema
budućnosti, samo su posledice po-
menute logike instanta.
Varljiva ideologija potrošnje
Ali da ne bude zabune, ekonomska
logika je zapravo ta koja je opovrgla
svaki ideal trajnosti. Štaviše, može
se reći da je predominacija mode
kao komunikativnog kôda, ne sa-
mo u odevanju, nego i u svim
ostalim aspektima izražavanja, u
direktnoj zavisnosti od razmaha in-
dustrijalizacije, neopisive ponude
robe i rastućeg konformizma po-
trošačkog društva. U epohi razba-
škarenog ali ipak pripitomljenog kon-
zumerizma, kategorički imperativ tr-
žišta izražen je u obožavanju Novog,
koje forsira i zavodi promenom, brzi-
nom i različitošću, pokazujući da je
upravo moda, kao operacionalni si-
stem savremene komunikacije, samo
sofisticirani amblem savremenog eko-
nomskog poretka.
Za razliku od ekonomije obeležene
kategorijom „napretka” i rasta, koja je
sa druge strane podsticala potrošnju
i bila orijentisana na spiskavanje para
potrošača, na gomilanje predmeta, i
sva apsorbovana „patologijom fun-
kcionalnog” (ko je još odoleo iza-
zovu na primer posebnih vrsta čaša
za različita pića, ili svih onih pomalo
luckastih „noviteta” što već decenijama
prodaju Tele-šopovi?), kapital „novog
doba”, koristeći agenturu medija, uvodi
kao Novum ne utilitarnost, nego ludički,
zabavni i simbolički karakter predmeta,
sadržaja i informacija.
Ideologija potrošnje je varljiva,
zato što umesto da upućuje na indi-
vidualnu logiku želje, počiva na ka-
tegoričkom imperativu društvene dis-
tinkcije. U kulturi oblikovanoj prema
spektaklima gledanja i odmeravanja
razmetljivost postaje spiritus movens
društvene komunikacije. Upućujući
na kategorije prestiža i statusa, razme-
tanja i izložljivosti, pokazuje se da
vladajući fantazam uspeha samo mar-
kira univerzalni strah od gubitničke kvali-
fikacije. Otuda se može reći da s one
strane zadovoljenja potreba strategija
potrošnje predstavlja oružje društvene
proizvodnje razlika, na kojoj se temelji
svekolika socijalna dinamika.