GM br. 94-95 | Page 13

funkcio­nal­ne me­đu­za­vi­sno­sti  ti­ma
mo­že da do­đe do funk­ci­o­nal­ne za­vi­
sno­sti od E, jer E vi­di da­lje i du­blje od
osta­lih. Ta­da se od E oče­ku­je da raz­
vi­je PIP-ak za sva­kog za­po­sle­nog, kao
ok­to­pod. Me­đu­tim, pi­pak ok­to­po­da je
upra­vo pro­blem, jer sva­ki pi­pak ima
ku­ki­cu ko­jom čvr­sto dr­ži za­po­sle­ne -
funk­ci­o­nal­no za­vi­snim.
Me­ne je ro­dio ok­to­pod, maj­ka ko­ja
se uvek tru­di­la da dr­ži u čvr­stom za­
gr­lja­ju svo­ju de­cu I od nje sam na­u­čio
da čvr­sto uz se­be dr­žim sve ono što
mi je vred­no. 

PI­I­I­I­I­IP: Po­red spo­ljaš­njih
po­sto­je i UNU­TRAŠ­NJI
kli­jen­ti
(I) po­treb­no je za­do­vo­lji­ti po­tre­be
svih njih!!!
Jed­na od mo­jih lič­nih ta­ča­ka raz­vo­
ja pre­sta­la je da bu­de po­ten­ci­jal­na ka­
da sam shva­tio da po­red spoljašnjih

posto­je i unu­traš­nji kli­jen­ti. Pre uzi­
ma­nja “adi­džes­bi­o­ti­ka” ni­sam sma­trao
kli­jen­ti­ma za­po­sle­ne, sa­rad­ni­ke, or­ga­
ni­za­ci­je za ko­je obez­be­đu­je­mo sred­
stva za rad i ostva­ri­va­nje za­jed­nič­ke
vi­zi­je druš­tva. Usko sam sma­trao da
je kli­jent sa­mo ne­ko ko za neš­to pla­
ća. Sa­da ka­da mo­gu da bo­lje sa­gle­
dam ko bi sve pla­kao ka­da mo­je or­
ga­ni­za­ci­je ne bi bi­lo ose­ćam po­nos (I)
du­bo­ko poš­to­va­nje pre­ma svi­ma ko­ji
su je go­di­na­ma gra­di­li.
Me­đu­tim, PIP mi ne da mi­ra, piš­ti
da je po­treb­no do­dat­no ra­di­ti na “ne­
go­va­nju”  I  spo­ljaš­njih  I  unu­traš­njih kli­
je­na­ta... po­seb­no onih ko­ji se re­dov­
no vra­ća­ju.

“I” kad neš­to raz­u­meš, tek on­da sta­
neš i pi­taš se “A”  KA­KO sve to?
Ko­li­ko ima pro­ble­ma naj­ma­nje to­
li­ko ima i re­še­nja - što vi­še pro­ble­ma
to vi­še re­še­nja! Ko se umo­rio od re­
ša­va­nja pro­ble­ma taj mo­že od­mah da
poč­ne sa ko­pa­njem naj­du­blje ru­pe i
kle­sa­njem epi­ta­fa “Ne­ma pro­ble­ma”!
“Adi­džes­bi­o­tik” mi je po­mo­gao da
raz­u­mem da suš­ti­na In­te­gra­ci­je, re­či
ko­ja mi je to­li­ko bli­ska, ni­su pri­ja­telj­ski