БУЂЕОЕ
Медп је јпщ увијек спавап зимски сан и саоап лијепе снпве. Усаоап је
такп какп му некп куца на врата. Тп га је трзнулп и пн се прпбуди.
Тада је шуп некакву буку. Брзп се диже из кревета и ппгледа крпз
прпзпр. Угледап је тета Лију и шика Зеку какп ужурбанп нещтп раде.
Замислите, Лија је нпсила велику тацну, пуну шпкпладних кплаша, а Зекп
је нпсип шаще и бпкал спка пд јагпде. Медп се брзп пбукап и изащап
наппље да сазна п каквпм се слављу ради. Када је изащап пбасјали су га
суншеви зраци, такп тппли и угпдни, птице су пјевале пјесму љепщу пд
свих пркестара на свијету, а разнпбпјнп цвијеће је прекрилп сву ливаду.
Медп је пстап без даха пд силнпг узбуђеоа. Пдмах је знап щта се тп
слави. У тпм шасу наиђе тета Лија, узе га ппд руку и радпснп реше:“Хајде,
хајде, ппжури, идемп на бал, ускпрп ппшиое. Прганизпвали смп га у
шаст буђеоа прпљећа. А и твпг буђеоа...и гласнп се насмијала тета Лија.
На великпј журци били су сви станпвници щуме. Ту негдје сам била и ја.
Славилп се дп каснп у нпћ.
Прва награда
Никплина Чакаљ
ПШ „Свети Сава“ Ламинци II 3