Aždaja i vila
U jednoj pećini, daleko u planinama, živela je dvoglava aždaja. Bila je ružna i nezgrapna toliko da su je se svi plašili i bežali od nje.
Zbog toga je bila jako tužna, jer je samo želela prijatelja sa kojim bi se igrala kod jezera u blizini njene pećine.
Posmatrala je iz pećine kako se deca igraju. Nije izlazila napolje da ih ne bi uplašila. Tako je ona ostajala sama i tužna.
Jedne večeri, dok je sedela pored jezera, pojavi se prelepa devojka duge kose. To je bila dobra vila Zvončica. Upitala ju je: "Zašto si tužna? Mogu li nekako da ti pomognem?"