Energetska efikasnost - specijalno izdanje GM Business & Lifestyle | Page 89

bo­ra­to­ri­je u Evro­pi, pre­po­zna­je ove
mo­guć­no­sti. Šta­vi­še, ni­su mu po­
treb­ne de­talj­ne ma­pe da­ta cen­tra da
bi do­bio pre­ci­zan, de­lo­tvo­ran re­zul­
tat, već sa­mo li­sta opre­me ko­ja je in­
sta­li­ra­na u da­ta cen­tru. Ovoj li­sti tre­
ba do­da­ti i sve ras­hlad­ne i kli­ma ure­
đa­je, jer ove je­di­ni­ce tro­še vi­še ener­
gi­je ne­go ra­ču­nar­ska opre­ma. Sof­ter

ko­ri­sti ove in­for­ma­ci­je da bi na­pra­
vio vi­zu­el­ne she­me ko­je si­mu­li­ra­ju
ko­riš­će­nje ener­gi­je to­kom ce­le go­
di­ne, či­me se u ob­zir uzi­ma i uti­caj
se­zon­skih, spo­ljaš­njih va­ri­ja­ci­ja tem­
pe­ra­tu­re. Si­mu­la­tor ta­ko­đe su­ge­ri­
še i sva una­pre­đe­nja ko­ja se mo­gu
pri­me­ni­ti, kao što je ko­riš­će­nje raz­
li­či­tih br­zi­na hla­đe­nja u kli­ma ure­
đa­ji­ma, kao i po­ten­ci­jal­ne
uti­ca­je u smi­slu ko­riš­će­nja
ener­gi­je u ki­lo­vat-sa­ti­ma.
Jed­no­stav­nom pre­dik­ci­jom
se on­da do­la­zi do ukup­
nih uš­te­da na troš­ko­vi­ma
i pro­por­ci­o­nal­nim emi­si­ja­
ma štet­nih ga­so­va. Stu­di­je
slu­ča­ja po­tvr­đu­ju da su ove
si­mu­la­ci­je u 98% slu­ča­je­va
pre­ci­zne.

Pa­me­tna uš­te­da
ener­gi­je
Vi­zu­e­li­za­ci­ja, a za­tim i
im­ple­men­ta­ci­ja ener­get­
ski efi­ka­snih una­pre­đe­nja,
po­ten­ci­jal­no mo­že da po­
mog­ne ra­stu ener­get­ske
efi­ka­sno­sti u da­ta cen­tri­
ma u go­di­na­ma ko­je do­la­
ze. Me­đu­tim, kao i vir­tu­e­
li­za­ci­ja ser­ve­ra ili za­me­na
ope­re­me, ovo je jed­no­krat­
no po­bolj­ša­nje. Sle­de­ći ko­
rak se sa­sto­ji u to­me da se
omo­gu­ći di­na­mi­čan i p er­
ma­nen­tan raz­voj ener­get­
ske efi­ka­sno­sti. Ovo zah­te­
va i do­da­va­nje no­vih funk­
ci­ja mre­ži, ka­ko bi mo­gle
da pra­te, me­re i kon­tro­li­
šu po­troš­nju ener­gi­je – ne
sa­mo u da­ta cen­tri­ma, već
i u mno­gim dru­gim okru­
že­nji­ma.

Teh­no­lo­gi­ja kao što je Wi­sRe­ed,
raz­vi­je­na u la­bo­ra­to­ri­ja­ma kom­pa­
ni­je Fu­jit­su, obez­be­đu­je teh­no­lo­gi­ju
ko­mu­ni­ka­ci­je pu­tem sen­zo­ra i sred­
njeg slo­ja (mid­dle­wa­re) ko­ja omo­
gu­ća­va au­to­mat­sku iz­grad­nju mre­ža
ba­zi­ra­nih na sen­zo­ri­ma. Ove mre­že
se za­tim mo­gu is­ko­ri­sti­ti za pro­ce­nu
pro­me­na u uslo­vi­ma okru­že­nja i br­
zu pri­me­nu apli­ka­ci­ja ko­je bi iz­ve­le
od­go­va­ra­ju­će iz­me­ne u ra­du opre­
me. Na pri­mer, u okru­že­nju oblak-ra­
ču­nar­stva, gde ko­ri­sni­ci na osno­vu
tre­nut­nih po­tre­ba mo­gu di­na­mič­ki
da ko­ri­ste ser­ver­ske re­sur­se, a za­tim
ih "vra­te" u ba­sen ser­ver­skih re­sur­sa
(ser­ver pool) – ras­hlad­ni si­stem za­
sno­van na sen­zo­ri­ma mo­gao bi da
re­a­gu­je na pro­me­ne i da au­to­mat­ski
upra­vlja uslo­vi­ma hla­đe­nja si­ste­ma.

Da­ta cen­tri, pa ceo svet
Po­vrh to­ga, ko­ri­sti od ove vr­ste
pa­met­nih mre­žnih teh­no­lo­gi­ja mo­
gle bi da se ose­te i van da­ta cen­
tra, po­ma­žu­ći da se po­bolj­ša efi­ka­
snost u ko­riš­će­nju dru­gih va­žnih re­
sur­sa kao što je vo­da. Pa­met­na mre­
ža bi, na pri­mer, mo­gla ak­tiv­no da
pra­ti i upo­re­đu­je do­stup­nost vo­de
i snad­be­va­nje vo­dom, i da ih di­na­
mič­no spa­ja sa re­al­nim po­tre­ba­ma
do­ma­ćin­stva. Ta­ko­đe bi mo­gla da
bu­de po­ve­za­na sa si­ste­mom za me­
re­nje po­troš­nje vo­de i na­pla­te, au­to­
mat­ski po­ve­ća­va­ju­ći ce­ne ka­ko bi se
pod­sta­kla šted­nja vo­de u slu­ča­je­vi­
ma ka­da je snab­de­va­nje ogra­ni­če­no.
Pa­met­ne mre­že su još uvek u po­
vo­ju, ali sva­ka­ko ima­ju po­ten­ci­jal da
op­ti­mi­zu­ju upo­tre­bu ogra­ni­če­nih re­
sur­sa u raz­li­či­tim sre­di­na­ma - od da­
ta cen­ta­ra ko­ji nam omo­gu­ća­va­ju da
ra­di­mo, do vo­do­vod­nih mre­ža ko­je
nam da­ju mo­guć­nost da ži­vi­mo.