Energetska efikasnost - specijalno izdanje GM Business & Lifestyle | Page 42

Ve­za iz­me­đu ener­get­ske efi­ka­sno­sti i emi­si­je štet­nih ga­so­va
Naj­ra­spro­stra­nje­ni­ju de­fi­ni­ci­ju "odr­ži­vog raz­vo­ja" da­le su Uje­di­nje­ne na­ci­je: "Za­do­vo­lji­ti po­tre­
be sa­da­šnji­ce ne ugro­ža­va­ju­ći moguć­no­sti bu­du­ćih ge­ne­ra­ci­ja da za­do­vo­lje svo­je po­tre­be."
Naj­ve­ći iza­zov odr­ži­vo­sti ži­vot­ne sre­di­ne, po­red prav­no-so­ci­jal­nih aspe­ka­ta i od­la­ga­nja štet­nog
ot­pa­da, je emi­si­ja ga­so­va sta­kle­ne ba­šte, ko­ja naj­vi­še uti­če na kli­mat­ske pro­me­ne. Jed­no pred­
vi­đa­nje bri­tan­ske vla­de, na pri­mer, uka­zu­je da po­ve­ća­nje tem­pe­ra­tu­re za 5 ste­pe­ni Cel­zi­ju­so­ve
ska­le mo­že da do­ve­de do sma­nje­nja glo­bal­nog BDP-a za 10%, u naj­go­rem slu­ča­ju i do 20%.
Ame­rič­ka Agen­ci­ja za za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne EPA je u ove za­ga­đi­va­če uvr­sti­la ugljen­-di­ok­sid
(CO2), me­tan (CH4), azot-di­ok­sid (N2O) i flu­o­ri­nat­ne ga­so­ve. Naj­zna­čaj­ni­ji je me­đu­tim, za me­na­
dže­re in­for­ma­ci­o­nih sek­to­ra u ve­ći­ni in­du­stri­ja – upra­vo CO2, ko­ji se u naj­ve­ćoj me­ri pro­iz­vo­di i
emi­tu­je re­dov­nim po­slov­nim ak­tiv­no­sti­ma.
Pri­li­kom ko­ri­šće­nja elek­trič­ne ener­gi­je ili vo­žnje au­to­mo­bi­la tro­ši se ener­gi­ja ko­ja na­sta­je sa­go­
re­va­njem fo­sil­nih go­ri­va (naf­ta, pri­rod­ni gas i ugalj). Ovaj pro­ces emi­tu­je u at­mos­fe­ru CO2, gas
sta­kle­ne ba­šte. Za CIO, po­tro­šnja ener­gi­je ta­ko po­sta­je upo­re­div pa­ra­me­tar sa emi­si­jom ga­so­va.
U IT seg­men­tu, sta­nje sa emi­si­jom ugljen-di­sok­si­da je sle­de­će: PC ra­ču­na­ri i mo­ni­to­ri či­ne 39,
ser­ve­ri (uklju­ču­ju­ći hla­đe­nje) 23, fik­sne te­le­fon­ske li­ni­je 15, mo­bil­ni te­le­fo­ni 9, LAN 7, štam­pa­či 6
pro­ce­na­ta emi­si­je. Glav­ni na­po­ri su, da­kle, već usme­re­ni na sma­nje­nje štet­nih ga­so­va u PC ra­ču­
na­ri­ma i mo­ni­to­ri­ma.

ko­ja bi se po­sti­gla ka­da bi po­slov­
na pu­to­va­nja bi­la sma­nje­na za 20%
i za­me­nje­na ala­ti­ma kao što su vi­
deo kon­fe­ren­ci­je. Slič­no kao što bi
ži­vot­noj sre­di­ni ko­ri­sti­la ener­get­
ska efi­ka­snost, sti­mu­li­sa­nje raz­vo­
ja pot­pu­no no­vog tr­ži­šta pod­sta­
klo bi ve­ću kon­ku­rent­nost evrop­
ske in­du­stri­je i stvo­ri­lo no­ve po­slov­
ne pri­li­ke.
Da bi ICT mo­gao da od­i­gra svo­ju
ulo­gu u sve­u­kup­nom, eko­lo­ški po­
dob­ni­jem po­na­ša­nju i po­slo­va­nju,
tre­ba­lo bi da su svi lju­di on­lajn, što
u re­al­no­sti ni­je slu­čaj. Isto­vre­me­no
se otva­ra i pi­ta­nje da li će umre­
ža­va­nje sve ve­ćeg bro­ja lju­di, od­
no­sno rad i za­ba­va na da­lji­nu ko­ji
pod­ra­zu­me­va­ju ve­zu sa in­ter­ne­tom,
po­mo­ći oču­va­nju ži­vot­ne sre­di­ne,

po­š to ne­d vo­s mi­s le­n o do­p ri­n o­s e
po­ve­ća­nju po­tro­šnje ener­gi­je.
Ener­gi­ja, tač­ni­je po­tro­šnja ener­
gi­je, da­kle, po­naj­vi­še gu­ra ICT u
do­men kle­tve, ia­ko je spi­sak či­ni­
laca ko­ji uti­ču na op­šte za­ga­đe­nje
mno­go ši­ri, po­put is­pa­re­nja, za­ga­
đi­va­nja vo­da, za­ga­đi­va­nja ze­mlji­šta,
upo­tre­be si­ro­vih ma­te­ri­ja­la i pri­
rod­nih re­sur­sa, ot­pa­da i emi­to­va­nja
ener­gi­je....

Ener­get­ski stan­dar­di
Ve­li­ki deo ICT pro­iz­vo­da zah­te­va
do­sta ener­gi­je za pro­iz­vod­nju kao
i za sva­ko­dnev­ni rad. ICT in­du­stri­
ja tre­nut­no ge­ne­ri­še 2% glo­bal­ne
emi­si­je CO2. Za­to za ove pro­iz­vo­
de mo­ra­ju bi­ti usta­no­vlje­ni strikt­ni

XX
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

ener­get­ski stan­dar­di. Pri­mer je EU
Energy Star stan­dard, ko­ji su lan­si­
ra­le Evrop­ska uni­ja i Vla­da SAD, ka­
ko bi usa­gla­si­le ozna­ča­va­nje ener­
get­ske po­tro­šnje u do­me­nu kan­ce­
la­rij­ske opre­me. No­va EU re­gu­la­ti­va
sa­da po­zi­va dr­ža­ve čla­ni­ce da ob­
ra­te pa­žnju na ove kri­te­ri­ju­me pri­
li­kom ku­po­vi­ne kan­ce­la­rij­ske opre­
me.
Slič­no to­me, i eko­lo­ški kri­te­ri­ju­
mi do­bro­volj­nog evrop­skog si­ste­
ma eko-ozna­ka ohra­bru­ju po­zi­ci­o­
ni­ra­nje eko­lo­ški po­dob­nih pro­iz­vo­
da na tr­ži­štu.
Sa vi­še od 250 mi­li­o­na re­gu­lar­nih
ko­ri­sni­ka In­ter­ne­ta i 60% jav­nih ser­
vi­sa do­stup­nih pre­ko ove mre­že, EU
je u do­broj po­zi­ci­ji da ICT po­stig­
ne slič­ne re­zul­ta­te ka­da su u pi­ta­nju