Energetska efikasnost - specijalno izdanje GM Business & Lifestyle | Page 13

Učesnici prvog panela
za ula­ga­nje su ma­le hi­dro­e­lek­tra­ne
gde se do­zvo­le da­ju po pr­vi put na
jav­nom kon­kur­su. "Ob­no­vlji­vi iz­vo­ri
su ključ­ni fak­tor za po­di­za­nje ener­
get­ske efi­ka­sno­sti ze­mlje", apo­stro­fi­
ra­la je mi­ni­star­ka Mi­haj­lo­vić.
Sr­bi­ja je pot­pu­no ba­lan­si­ra­no pri­
stu­pi­la ula­ga­nju u ob­no­vlji­ve iz­vo­re,
gde se naj­ve­ći po­ten­ci­jal vi­di u bi­o­
ma­si, ali i ener­gi­ji ve­tra i hi­dro­e­ner­
gi­ji, iz­neo je De­jan Tri­fu­no­vić, po­
moć­nik mi­ni­stra ener­ge­ti­ke. Na­vo­
de­ći pri­mer Špa­ni­je ko­ja uki­da sub­
ven­ci­je za so­lar­nu ener­gi­ju, on je
na­veo da će ovaj vid ener­gi­je bi­ti
pod­sti­can ogra­ni­če­no.
Glav­n a za­m er­k a Ane Br­n a­b ić,
pred­stav­ni­ka Srp­skog udru­že­nja za
ener­gi­ju ve­tra (SE­WEA), je ne­do­sta­
tak pred­vi­dlji­vo­sti za in­ve­sti­to­re. Ta­
ko je na saj­tu mi­ni­star­stva sta­jao je­
dan na­crt pra­vil­ni­ka o ener­get­skim
do­zvo­la­ma, da bi usvo­jen bio sa­svim
dru­ga­či­ji akt. Po re­či­ma Tri­fu­no­vi­ća,
dru­ga­či­je re­še­nje ni­je bi­lo mo­gu­će
jer bi bi­lo u su­prot­no­sti sa Za­ko­nom
o ener­ge­ti­ci či­ja se iz­me­na oče­ku­je
do kra­ja go­di­ne.
Kom­pa­ni­ja NIS pla­ni­ra da po­sta­

Foto: Jelena Vučetić
ne vo­de­ći pro­iz­vo­đač ener­gi­je u re­
gi­o­nu, a jed­na od pr­vih in­ve­sti­ci­ja je
ve­tro­park u Plan­di­štu, či­ji je NIS su­
vla­snik. Po re­či­ma Mas­si­mi­a­no Ca­
po­bi­an­chi­ja, za­du­že­nog za ob­no­
vlji­ve iz­vo­re u NIS-u, kom­pa­ni­ja tra­
ži mo­guć­nost in­ve­sti­ra­nja u re­gi­o­nu
u obla­sti ge­o­ter­mal­ne ener­gi­je, bi­o­
ma­se i hi­dro­e­ner­gi­je. Cilj je od ukup­
ne ener­gi­je ko­ju kom­pa­ni­ja pro­iz­
vo­di 10 do 20 % bu­de iz ob­no­vlji­
vih iz­vo­ra.

Dru­gi pa­nel:
Ener­get­ska efi­ka­snost
Ako se do no­vog ki­lo­va­ta do­đe uš­
te­dom on ko­šta 2,5 ame­rič­ka cen­ta, a
ako se do­đe iz­grad­njom no­vih ka­pa­
ci­te­ta ce­na se pe­nje na 7 cen­ti. Ovim
se ukrat­ko ilu­stru­je zna­čaj ener­get­
ske efi­ka­sno­sti, ka­ko je is­tak­nu­to na
dru­gom pa­ne­lu kon­fe­ren­ci­je. Re­sor­
ni mi­ni­star Mi­ni­star­stva gra­đe­vi­ne i
ur­ba­ni­zma Ve­li­mir Ilić je po­tvr­dio da
je ener­get­ska efi­ka­snost pri­li­ka da
se upo­sli 80 do 100 hi­lja­da gra­đa­
na. Pre­ma nje­go­vim re­či­ma, ula­ga­
nje u ener­get­sku efi­ka­snost da­je naj­

br­ži po­vra­ćaj in­ve­sti­ci­je. Pa ipak iz
EPS-a tra­že do­zvo­lu za iz­grad­nju
no­ve ter­mo­e­lek­tra­ne, ko­ja će ko­
šta­ti mi­li­jar­du evra, a pi­ta­nje je da
li nam ona tre­ba i da li će­mo ima­
ti do­volj­no uglja. Ta sred­stva, za ko­
ja mo­ra­mo da se za­du­ži­mo, je bo­lje
is­ko­ri­sti­ti za ener­get­sku efi­ka­snost,
is­tak­nu­to je. Mi­ni­star Ilić je po­no­
vio da je mo­gu­će ostva­ri­ti uš­te­de
na ni­vou 40 %, i iz­ra­zio ne­za­do­volj­
stvo što ne­ma do­volj­no kre­di­ta za
ovu oblast.
Ka­da se ra­di o re­gu­la­ti­vi, Za­kon
o efi­ka­snom ko­ri­šće­nju ener­gi­je je
do­net ove go­di­ne, a ener­get­ska efi­
ka­snost sma­nju­je na­šu uvo­znu za­
vi­snost u ener­ge­ti­ci ko­ja iz­no­si i do
30%. Pre­ma re­či­ma An­to­ne­le So­lu­
jić iz mi­ni­star­stva ener­ge­ti­ke, naj­ve­ći
po­tro­ša­či su jav­na pred­u­ze­ća i zgra­
de, ali i op­šti­ne. Mi­ni­star­stvo je do­ne­
lo niz me­ra za sti­mu­la­ci­ju ener­get­ske
efi­ka­snosti kao što su ener­get­ski pre­
gle­di, ali i na­pla­ta pre­ma po­tro­šnji.
Uvo­đe­nje ener­get­skih pa­so­ša za
zgra­de, uve­de­no zbog us­kla­đi­va­nja
sa EU, po­ka­za­lo se kao do­bro, is­ta­
kla je Alek­san­dra Da­mja­no­vić iz Mi­
ni­star­stva gra­đe­vi­ne. Za sa­da ima
1.000 in­že­nje­ra ko­ji su li­cen­ci­ra­ni za
ener­get­sku efi­ka­snost, a po­tre­be Sr­
bi­je su bar 2.000 in­že­nje­ra. Svi ob­
jek­ti vi­so­ko­grad­nje mo­ra­ju da bu­du
ener­get­ski efi­ka­sni, a oni ko­ji se ob­
na­vlja­ju da po­dig­nu ni­vo efi­ka­sno­sti
bar za je­dan raz­red vi­še.
Ka­ko to iz­gle­da u prak­si po­ka­zao je
Mat­thi­as He­e­ger za­du­žen za ob­no­
vu jed­ne ško­le u ko­joj će bi­ti ne­mač­
ka gim­na­zi­ja. Pri­me­nom jed­no­stav­ni­
jih me­ra, na ko­je su bi­li pri­si­lje­ni zbog
manj­ka sred­sta­va, sma­nji­li su po­tro­
šnju sa 323 ki­lo­va­ta po ča­su po me­tru
kva­drat­nom go­di­šnje na 128 ki­lo­va­ta,
ma­da je cilj bio 41 ki­lo­vat.