E-book Zorana Gavrilović - Sudbine dvojice Jovana | Page 52

joj se rodio brat, mislila je za njega da je igračka. Bio
je mali kao igračka i roditelji su se pitali da li će
preživeti. Zbog toga su ga roditelji čuvali u specijalno za njega napravljenoj maloj kolevci
ispunjenoj ovčijom vunom ispod furune sve dok nije
ojačao. Kako je promicalo vreme rađalo se još
potomaka u razmacima od po godinu-dve, Zlata,
Stevan, Milovan, Natalija i najposle Julijana. Najstarija ćerka Rosanda je u svemu pomagala majci pa
i u toku porođaja.
Sa druge strane tradicionalno vaspitan Jovan se
brinuo o egzistenciji, muškim poslovima i običajima.
Sva su deca normalno rasla sa izuzetkom Milovana koji je umro u osmom mesecu života. Sem te
nesreće, u ostalom za decu, roditelje i babe i dede
je nastao period idiličnog života. Obzirom da je bilo
šestoro dece, deca nisu bila usamljena i između njih
nije bilo rivaliteta. Sa druge strane život na selu im
je pružao mogućnost da se igraju na čistom vazduhu, beru plodove i miluju domaće životinje. Ne
retko su male Julijana i Natalija skrivale noćima
ispod jorgana mladunce mačaka i kučića, zbog kojih
su dobijale batine kao vaspitno-pedagošku meru.
Jovan je učestvovao u svim mesnim zbivanjima.
Svoje herojstvo je imao prilike da pokaže na delu
kad je Albanac oteo ćerku Vuksanovića, kojom pri52