E-book Zorana Gavrilović - Sudbine dvojice Jovana | Page 42

stiše se i s tugom gledahu u trup odlazećeg autobusa.
U Cetinju je tada leto tek počinjalo. Ivo i Stana su
bili zemljoradnici. Živeli su u selu Ljubotinu kraj Cetinja, udaljenom svega nekoliko kilometara. Imali su
prizemnu kuću sa podrumom, kuhinjom, ostavom,
spavaćom sobom i dečijom sobom. U dvorištu su se
nalazile drvene klupe za sedenje i drveni sto, poljski
ve-ce, malo dalje štala i sušara a iza kuće se prostirao voćnjak. Nedaleko od kuće se nalazio pašnjak
i nekoliko njiva koje su bile u vlasništvu. U sred sela
se nalazio bunar sa kojega su se meštani snabdevali
vodom. „Sve ovo baš u vrijeme kad nam je pomoć u
polju najpotrebnija“, procedio je Ivo i otišao da bere
višnje.
Jovan je imao sestre Anđu, Stanu i Joku, koje su
se rađale u kratkim razmacima. Najmlađa Joka je
bila starija sedam godina od Jovana. Sve su one
vredno radile u polju i kući i čuvale malog Jovana.
„Na koga ćeš se izmjetnut nako mali među tolikijem
ženskijem svijetom?“, tepao bi mu otac u šali kad bi
se približio kolevci.
U stvari, zbog činjenice da su ih napustili muški
potomci i da će se sestre brzo udati i otići, Jovanovi
roditelji su se molili da Jovan bude jak, zdrav i snažan, kako bi ih čuvao kad poraste i produžio lozu.
Tako je Jovan rastao poput prvenca. Bio je okružen
42