E-book Zorana Gavrilović - Sudbine dvojice Jovana | Page 13

na pomisao kako će ishodovati plan. Kad su došli do
Jovanovih kola carinici su ga pitali šta se nalazi u
koferima, on im je rekao da su tu materijali za celu
porodicu. Zatim su otvorili nekoliko kofera, našli
nešto materijala dok je oboje oblivao hladan znoj.
Obzirom da je kolona bila velika nisu imali vremena
da otvaraju svaki kofer pa je bilo suđeno da Margita
neopaženo pređe granicu. Kad je konvoj ponovo
krenuo, svi su odahnuli i u sledećem mestu zadovoljno su otpevali pesmu praćenu zvucima harmonike.
„Da znam da pišem, odmah bih obavestio sveštenika da nas venča kroz četiri dana, kad stignemo
u Leskovac“, govorio je Jovan.
„Hvala nebesima i tebi majko i tvojim anđelima
koji su me čuvali od raznih opasnosti na putu“ govorila je Margita i ljubila medaljon.
Sledeće večeri, kada su noćili u jednoj mehani,
Jovan reče Margiti da će u slučaju da nema dovoljno
kreveta, on spavati na podu a Margita na krevetu i
da neće imati seksualne odnose sa njom sve do prve
bračne noći. Bio je stasit, ponosan, vredan i religiozan čovek. U Pešti je prodavao makrame radove
od kanapa, opeku i crep, kao i rukotvorine. Pripadao
je novonastaloj buržoaskoj klasi u sveže oslobođenoj Srbiji od Turskog ropstva. Živeo je u velikoj
13