POSLEDNJI TRENUTAK
Hvala tebi, dragi Bože,
uslišio si moje molbe,
sad ću biti pored sina,
u zagrljaju sa toplinom i punog vrlina,
ja sada neću problem više biti,
sa njim ću se videti.
Htedoh početi ispočetka, al’ božja ruka sveta,
odredi mi sudbinu Hamleta.
Jedino mi žao što se dragoj,
ne izvinih kao ljubavi pravoj.
Oprosti mi ljubavi moja,
sve što pišem, pišem iz bola,
valjda i ja imam dušu prostu,
da tebi ispovedim dušu na životnom mostu.
Što ljude i prijatelje, ne pozdravih,
pa čak i neprijatelje.
Žao mi je ta dva oka,
koja me gledaše bez poroka.
Hamlet ne zna koga i koliko ljubi,
al’ ja znam koga izgubih.
Ljubav moja nije sveta,
al’ je velika i lepa.
Ljubio bih joj noge i ruke,
al’ mi Bože oprosti,
samo muke mi odredi ti.
Da ispaštam za svoju gordost,
a ja nemam za to mladost,
samo jarost i drsku pakost.
65