DRUGI OBRAZ
Od kad živim, nikad nisam bio sam,
uvek sam nekog imao i bio radostan.
Sve što sam imao, delio sam svima,
otvoreno, iskreno, govorio o svojim delima.
Sretao sam razni svet, decu, žene lude,
svaki put ih prihvatao kao najbolje ljude.
To mi se osveti, dozove me pameti,
Skoro svi redom, lažu k’o đavolom ukleti.
Ni jedan čovek, ni jedna žena,
nije moga besa, vike i prekora vredna.
Kad mi udari šamar, pomislim: Isus me vidi,
okrenem se, ponudim drugi obraz, evo se nasladi.
Velika laž postade istina, jer sad si gore,
možeš okretati reči, situacije, ali ne i bore.
One ne mogu da sakriju karakter tvoj,
Zlo je u tebi, sve je ružno, zato se Božje pravde boj.
Vrlo brzo, Božja ruka i moć, odlučiće
kojom će te kaznom opomenuti i tvoje telo naučiće,
šta je Božje delo, ono će ti na svinjsko ličiti,
na svetu ovom, ništa to neće moći sprečiti.
Moje belo staračko lice je bez bora,
ne vide se stradanja iz života moga.
Ja sam sebe kaznio, i mislio, da sa H