VOLIM TE
Kad izgubih sina, pomislih sve je gotovo,
al’ ne, sve je svetlo i lepo ponovo.
Da ne mogu ljubit’ više, to je tako jasno,
al’ ja ću da volim, iz dna duše, strasno.
Sad sam potpuno drugi,novi, bolji,
jer sam srećan i u nesreći i svojoj boli.
Mogu da volim i voleću sve doveka,
šta me briga, kako me cene k’o čoveka.
Ja te volim, volim, svim srcem gorim,
sada sam srećan i spreman da molim.
Za te oči sreće moje, za taj dodir ruke tvoje,
sa zvezdama ispunjene, sa toplinom reči, to je.
Kako da priđem toj napuštenoj duši,
a da se pri tom svet opet ne sruši.
Moja divna i prelepa ljubavi, koju izgubih,
Daj, srećo, molim te, prihvati me i poljubi.
Kako da ti kažem šta sam hteo,
sa tobom sam želeo sina, možda bih dobio.
Da li tu želju mogu ponovo ti reći,
Mogu, al’ kako nesreću života izbeći.
Sad sam potpuno drugi čovek, bolji,
jer sam srećan i u nesreći i svojoj boli.
Mogu da volim i voleću sve doveka,
šta me briga, kako me cene k’o čoveka.
25