OPUŠTENO
Nek’ ide život, polako, kao reka,
Da ima neko, da me nizvodno dočeka.
Da me ljubi, vatru da mi da,
Kao nekad davno, kad bejasmo, ona i ja!
Smiraj u predvečerje života,
Crvena reka od odsjaja sunca, divota.
Obala je bela i peskovita,
Kao tvoja koža, meka lepota!
Daj, ženo moja, ljubi me,
Na rukama tvojim, ljuljaj me.
Lezi na moj muški bok.
Veruj mi, to je tvoj ljubavni dok.
Nek ide život, polako, kao reka,
Da ima neko da me nizvodno dočeka.
Da me ljubi, vatru da mi da,
Da od sada budemo, samo ti i ja!
22