MOJA DECA,
Dijana, Igor, Aleksandar, Andrej
Deco moja, najlepše oči moje,
tata ljubi milo, čedo svoje.
Srce mi se na komade pocepalo,
jer me život od mile dece razdvojio.
Moj Igor, moja večna žal i tuga,
al’ imam još dva sina, dva druga.
Moja Dijana, ćerka, moja sreća,
ima još dva brata, dva momka rastuća.
Sva moja deca, radost najveća,
kad izgubih Igora, božja volja, nesreća.
Izgubih srce i dušu, bez nadanja,
život mi se pretvorio u žalovanja.
Žalio sam, plakao, molio za sinom,
žalio sam sebe, tešio se vinom,
Nesreća je teška, slomila mi dušu,
Bolna je krivica, stegla me za gušu.
Nesrećna i crna duša beše moja,
Pojede me celog tuge krivnja svoja.
Sudbina me odvoji od prijatelja mojih,
breme prihvatih, nejakih leđa svojih.
Žalio sam za svojim detetom,
Žalio sam sebe, pod teretom.
Unesrećene duše i krivnje svoje,
jer me odvoji, od dece moje.
Žena moja, životna drugarica,
sveta joj je bila porodica.
Noktima je grebala po grobu,
gde se zakopah, izgubivši borbu.
13