PRIJATELJU
Prijatelju dragi, hvala tvojoj ruci,
što mi bi i brat i anđeo u mojoj muci.
Da me čuvaš, paziš, po suncu i kiši,
da mi daješ volju u životnoj misi.
Tvoj duh, tvoje oči, tvoja nada,
mom životu, ljubav posta rada.
Tvoje reči, misli, savet, tople ruke,
skratiše mi moje ovozemaljske muke.
Prosta duša mladog studenta i đaka,
meni dade snagu, velikih mačaka.
Lav sam post’o, riknuh strašno,
prepadoh te, jer beše preglasno.
Izgubih prijatelja, jer ne znam,
glas sudbine iz grla da obuzdam.
Ne znam tačno šta sam hteo reći,
al’ zvučaše zlokobno i po nesreći.
Pokušo’ sam lizat’ rane, što u skoku,
zadah svojoj dragoj gazeli po boku.
Što sam takav, prokleh tada sebe,
što više volim tuđu krv od tebe.
Nisam znao da svaki taj zub,
dovede mene na životni rub.
Gde svaka kandža, kožu seče,
i što ti srce uvek na vatru meće.
Prijatelju dragi, hvala tvojoj ruci,
što mi bi i brat i anđeo u mojoj muci.
Da me čuvaš, paziš, po suncu i kiši,
da mi daješ volju u životnoj misi.
9