Dragi čitaoci,
Moram priznati da su me prijatno iznenadile vaše reakcije na moja prethodna pisma. Nisam očekivala da postoji toliko interesovanje za podlistak u novinama koje uglavnom prate politička zbivanja. Mnogi od vas su tražili da napišem nešto više o ljubavi Deda Uče, odnosno Dobrote Spasića i njegove druge žene, Nevene. Zato ćete u ovom pismu dobiti intervju sa Nevenom.
Odlučile smo se da to ne bude zvaničan intervju, odnosno da ga ne obavimo u nekom zvaničnom okruženju, kao što je to bilo sa Dobrotom Spasićem. Uostalom, Nevena i nema kabinet kao Deda Uča. Zato smo izašle na kafu i razgovor u jedini kafe u Suvariji pod nazivom ' Jezero '. Da, tačno je. Nalazi se na obali jezera pa se verovatno zato tako i zove. Šta? Pitate ko je vlasnik? Pa zna se, Zadruga Suvarija.
U pravu ste, ovaj kafe uopšte ne liči na one na kakve smo navikli u gradovima Amerike. Ima niske stočiće, da, ali nisu od stakla već od punog drveta. Nisam pitala da li je hrastovo, ali tako izgleda. Stolice su takođe drvene, ali ne izgleda da su hrastove, pre bih rekla da su od jasena. To su čvrsti tronošci sa naslonom i – udobne su iako nisu namenjene da se na njima dugo sedi. U kafeu, koji ovde zovu ' kafić ' ima još pet takvih stočića sa po tri stolice što znači da‘ kafić’ može da primi najviše osamnaest gostiju, ali sam primetila da se niko ne zadržava dugo. Dok smo Nevena i ja razgovarale, za drugim stolovima su se
88