se onoga što je iz prirode i radom naučio. Jedino što je promenio jeste način orezivanja loze, ali to je video na televiziji. A sad hajde da jedemo! Sami, ne usteži se, intervju će biti iscrpljujući, obećavam ti.”
“ Upravo to sam htela da vas pitam”, započeh,“ treba li da vam dostavim pitanja unapred? Političari obično to traže.”
“ Ja nisam političar da bih se unapred pripremao šta želim da prećutim. Ne, najiskreniji su spontani, nepripremljeni odgovori. Posle doručka dođite oboje kod mene, kao što smo se dogovorili.”
***
Posle doručka pređosmo preko hodnika i uđosmo u Dedinu radnu sobu koja se nalazi tačno preko puta kuhinje.
Soba, bolje reći ured, kancelarija, bila je okupana svetlošću, jer se široki radni sto nalazio tačno između dva prozora koji su se protezali od poda do stropa. Deda je sedeo za radnim stolom i u rukama držao neke papire. Verovatno ih je upravo izvukao iz štampača.“ Nenade, sine, dođi pročitaj i potpiši”, reče Deda.“ Šta ima da čitam, stari? Nikad nikome nisi podvalio, pa valjda nećeš ni rođenom sinu.”“ Ipak ti pročitaj i to glasno, da čuje i Samer. Ona će nam biti svedok.”“ Dobro, evo.” Nenad obiđe oko stola, uze jedan papir iz Dedine ruke i pročita naglas:“ Ja, Nenad Maksić, iz Suvarije,
59