" Ako tako kažem, očito mislim na onoga koji daje, na Daboga, Dajboga ili Daždboga." " Ajoj ", zavapih stavljajući šaku na čelo. " Ne kukaj, ima on još imena ", nastavlja Dara neumoljivo. " Pripegalo, Radgost, Horz, Svarožić, Koledo. Slavi se u isto vreme kada i Božić, pa možemo da ga smatramo i božijim sinom, što ustvari i jeste – najstariji Svarogov sin. Zato ga i zovu Svarožić."
" Auh, koji haos!", teatralno se uhvatih za glavu. " Ali, možda sve to dovedete u red posle ujedinjenja ", iskušavala sam je.
" Kakvog ujedinjenja ", trže se Dara, " pa već smo se ujedinili."
" Jeste vi, balkanski Sloveni, to jest Slavini. Ali, Rusi, Poljaci, Česi, nisu. Zar ne želite da se svi ujedinite?"
" Ma kakvi! Pa da se utopimo u rusko more, da nas nema. Mali smo mi da se s njima ujedinimo, ako ne želimo da ostanemo bez sebe."
" Ali tako biste sistematizovali sve bogove, napravili hijerarhiju, dobili biste jedinstveni pantenon ", insistirala sam.
" Neka hvala. Uostalom bogovi su nebitni ", odmahnu prvosveštenica rukom. " A šta je važno ", upitah. " Važne su vrednosti koje zagovaramo ", reče. " A to su?…" navaljivala sam. " A to su jednakost, zajedništvo, nesebičnost, a u prvom redu ljubav. Mi sve to imamo, zašto bismo se ujedinjavali sa onima koji ne žele te vrednosti?"
184