" Da, ali to je tek osnovno načelo. Treba razraditi pojedinosti sistema da to zaista i funkcioniše. Vidi ovako, Samer. Ne daje se tu roba nizašta. Niko nema i ne može da proizvede sve što mu treba. Nemačka je nekada bila siromašna zemlja jer nije imala prirodna bogatstva. To je bio uzrok čak dva svetska rata. Ona je u tim ratovima bila pobeđena, ali posle njih, uz pomoć međunarodne zajednice, oporavila se, stala na noge i opet postala jedna od največih ekonomskih sila. Pomoć koju je dobila, ona je vratila svojim proizvodima. Znači, daješ ono što imaš i kad imaš, primaš, dobijaš ono što nemaš, onda kad ti treba. To je ekonomski smisao komunizma – niko ne gubi a svi imaju."
" Ali, Nemačka nije komunistička ", pobunih se iako je pomalo počelo da mi postaje jasno šta je smisao komunističkog ekonomskog poretka.
" Nije, ali se svetska zajednica ponela komunistički, nesebično prema njoj. Pojedinci koji su izazvali rat, kažnjeni su, ali ne može se kazniti čitav narod. Uostalom, narod nikada i nije kriv, njime se manipuliše ", reče Andrija. " Je l ' sad malo jasnije?" " Jeste ", nasmeših se. " Osnovno je – ne biti sebičan." " Ni pohlepan ", dodade Dara. " Bog nam je dao dovoljno svega, samo treba pravično raspodeliti: da svi imaju koliko im treba, a ne da neko grabi sebi da ima za deset života, a neko nema ni za danas. Jesi li sad shvatila, Samer, na čemu se zasniva kapitalizam?"
" Jesam, na pohlepi ", potvrdih iako mi nije bilo jasno kako dođosmo do kapitalizma, a počeli smo o komunizmu. Jedinstvo suprotnosti, sinu mi. Da nije bilo
179