Razrogačila sam oči. Zar je veštica umešana u puč? Ispitaću ja to.
" Ako hoćeš, možemo odmah ujutru otići kod nje na čaj. Ona rano ustaje, a njen jutarnji čaj – to je nešto nezaboravno. Čim se ujutru istuširamo, odmah idemo. A sad, ako je intervju završen, možemo na spavanje."
Već je bio na nogama pa i ja ustadoh i pogledah naviše u njega. " Hoćeš li da ja idem u gostinsku sobu?", bojažljivo upitah. " Samo, treba da uzmem svoje stvari iz tvoje sobe."
" Hajde, pomoći ću ti ", reče i povede me držeči me za lakat leve ruke. I, opet sam imala dojam da sam uhapšena, zarobljena, ali mi to nije nimalo smetalo, čak me je prijatno uzbuđivalo na neki način.
167