" CIA ili neko drugi, to je prestalo otkad nema novca u opticaju ", zaključi Andrija. " Hajde da ih dočekamo!"
Andrija me uze za ruku i povede ka stazi koja je povezivala gornju ravan sa Konjskim jezerom. To uzimanje za ruku je već postalo tako često da nisam u tome videla ništa nedolično.
Na stazi se pojaviše zadrugari. Ispred svih su išle Milja i Anđa. Odmah sam ih prepoznala; Milju po visini, Anđu po raskošnoj smeđoj kosi koja joj je padala na ramena. Zaista je imala predivnu kosu.
Znala sam po pričanju da su svi uglavnom pedesetogodišnjaci, osim Vuka, Lare i Joke koji su dve-tri godine mlađi. Međutim, svi su izgledali kao da nemaju više od trideset pet. ' Sigurno je vračara i tu umešala svoje prste ', pomislih.
" Andrija! Tu si!", uzviknu Milja, dotrča do Andrije i zagrli ga. Od svih prisutnih jedino je Andrija bio viši od nje. Uprkos svojoj visini, Milja je bila gipka i okretna žena. Kad se Anđa obisnula ' Andreju ' o vrat ja sam pomnije osmotrila Milju. Po mom mišljenju, ona je bila ne samo najviša nego i najlepša u toj grupi. Imala je zelene oči i isturene senzualne usne koje prosto pozivaju na poljubac.
Anđa se maltene popela na Andriju i mene je prožeo val ljubomore. Mora se priznati da je bila izuzetno lepa. Imala je crne oči i kestenjastu kosu koja nije bila svuda iste boje već se na krajevima prelivala u zeleno, ili neku nijansu smeđe blisku zelenoj.
Ipak, najviše mi se svidela lepa žena plave kose koja je prišla meni i pozdravila me:
147