“ Evo, stižemo. Oluja nas omela. Da samo znaš...”“ Znam, pričaćemo. Nenad mi je rekao.” I prekide vezu. Da li je uvek tako otresit, ili je to zato što sam ja tu?
“ Anđa voli mnogo da priča”, objasni.“ Da je nisam prekinuo opisala bi mi oluju do detalja, od jačine vetra do veličine grada. A zatim, verovatno i izgled drveća.”“ Pretpostavljam da je i ona pisac”, rekoh.“ Pesnik”, reče Andrija.“ Ali u pesmama nije tako opširna.” Na Konjskom jezeru se začu neka graja.“ Evo ih dolaze”, reče Andrija.“ Andrej”, rekoh.“ Molim”, javi se on.“ Ništa, čula sam da te Anđa tako zove pa sam htela da čujem kako zvuči kad ja to kažem. Kako više voliš da te zovu?”
“ Sve mi je jedno, ne razmišljam o tome. Zovu me kako je kome zgodno. U Londonu s me zvali Endru ili Endi, ovde Andrej.”“ A pravo ime ti je...”“ Andrija. To je srpskohrvatski oblik tog svetskog imena. Doduše, ne znam da li ga ima kod Arapa, Kineza...”
“ Nije ni važno”, prekidoh ga.“ Ima ga kod Indoevropljana, a oni su najrasprostranjeniji.”
“ Pretpostavljam da i Amerikance ubrajaš u Indoevropljane”, reče.“ Naravno. Pa Amerikanci potiču iz Evrope”, rekoh.“ Ili Afrike”, reče on.
145