blagostanje u kome on uživa. Oprosti, jesu li tvoji kapitalisti?" " Imamo farmu ", odgovorih. " Pretpostavljam da nemate najamne radnike?" " Ne, tata sve sam radi. Ima sve mašine koje su mu potrebne; za košenje trave, kupljenje i sušenje sena, dizalicu za dizanje sena na senjak, e, jedino za slaganje i pakovanje bala mora da traži pomoć suseda ", objasnih.
" A, pa on onda nije kapitalista, čim ne eksploatiše tuđi rad ", zaključi Nenad. " Bar su mene tako učili u školi."
" A šta si naučio u školi, kako se zove ovaj vaš slovinski društveno-ekonomski poredak?", zapitah. " Zadružni ", odgovori Nenad. " Samo tako ' zadružni '? Ni komunizam, ni kapitalizam?", upitah.
" Pa dovoljno je. Svaka ljudska delatnost je usmerena ka stvaranju viška vrednosti, odnosno profita. U vašem, liberalnom kapitalizmu, taj višak prisvaja kapitalista, u našem, zadružnom, profit pripada zajednici, jer, cilj je blagostanje za sve, a ne samo za ponekog."
" Gde si ti pokupio tu mudrost? Ne verujem da se to uči na poljoprivrednom fakultetu."
" Pročitao sam u Dobrotinom jedinom sociološkom eseju ' Zadruga – jedina prirodna i pravedna zajednica radnih ljudi ', koji je objavio još pre prevrata.
" Gde ja mogu da nađem taj tekst?" upitah. " Volela bih da ga pročitam."
120