odlazio u kafanu. Tako sam počeo da pijem. Potreba za alkoholom me obuzimala sve više tako da sam jedva čekao veče da odem u kafanu i napijem se. U početku su to bila laka pijanstva, još nisam počeo da gubim kontrolu nad sobom, bio sam potpuno svestan svojih postupaka. A onda su počele noge da mi otkazuju, nisam mogao da hodam pravo; dva puta sam se zaneo, pao i ugruvao se. Mara je počela da mi prigovara i zvoca sve više što me je još više teralo u kafanu. Ali, nikada nisam podigao ruku na nju, još uvek sam je voleo. Tada je ona doznala za njivu koju je njen otac dobio za nju. ' Ti si mene kupio ', prebacila mi je. Uzalud sam je uveravao da za to nisam ni znao, da je Vlasta to uradio bez moga znanja, da ni deda Steva, ni mama Jana to nisu znali. Ona je samo znala da je kupljena.
Jednog jutra, kada sam kasno došao iz kafane, legao sam onako obučen i čekao da čujem uobičajene zvuke buđenja i ustajanja dece. Jana je imala već pet godina, Vuk dve. Ali, nije se čulo ništa. Ležao sam dok nisam osetio glad. Kad sam ustao bilo je već podne. U kući nije bilo nikoga. Vlasta i Jana su spavali u staroj deda Stevinoj kući nad podrumom tako da smo Mara, deca i ja imali novu kuću samo za sebe.
Otišao sam u staru kuću. Deda i tata su već bili otišli na oranje, bio je početak novembra, pala je slana i bio je lagan mraz pa su koristili to. Mama je bila u kuhinji.
108