iako već malo sveže. Svežina im je i odgovarala da im ne bude vruće u kožnim prslucima. Nebo je bilo vedro sa puno zvezda, koje su već žmirkale tako kao da žele na počinak.
Prvo su ušli u predvorje dvorca, pa iz njega, kroz prolaz krenuli u glavnu dvoranu. Sluga Milutin ih je dočekao na ulazu i poveo ih do stola ispod galerije sa sviračima koja se nalazila na sredini dvorane. Sviračka grupa se sastojala od svirale, laute i doboša, a pevačica vrlo visokog glasa držala je još i daire dajući ritam svom pevanju.
Na stolovima je već bila postavljena hrana. Bilo je tu vrućih hlepčića u lepo opletenim korpicama, kuvane ovčetine i govedine u drvenim karlicama, luka i krastavaca u korpicama i …
" Bane, šta je ovo?", ne izdrža Miloš kad ugleda punu korpicu nekih žutih loptica nedaleko ispred njih. " Narandže ", reče Ban. " Zar ih nisi dosad video?" " Ne ", ogovoriše Miloš i Srđa u glas. " Šta je to narandža?"
" To je voće, služi kao poslastica. Ali, to ćemo tek kad se zasitimo. Hajde sad da gucnemo malo vina, da se razgalimo."
" Devojko ", ban pucnu prstima i pojavi se jedna od devojaka koje su bile zadužene za posluživanje. Devojka je bila mlada i lepa, očito sebarka iz obližnjeg sela.
" Zapovedaj, gospodaru ", reče devojka poklonivši se. " Dušo, putiri su nam prazni ", reče ban pokazujući
55