64.
"Tata, mama kaže da ja imam sestru koja se zove
Vidra Koviljka; je l' istina?", upita Zorasta Miloša čim
je sišao s konja i poveo ga u štalu.
Miloš je iznenađeno pogleda jer nije imao nameru
da joj to kaže, ali sad, šta je mogao.
"Jeste srećo, istina je", potvrdi on.
"Pa gde je ona, kad ću je videti?", zapitkivala je
Zorasta.
"Ne možeš je videti, srećo, ona je robinja. Nije slo-
bodna da ide kuda hoće, samo gde njen gospodar
zapovedi. I ona i njena mati."
"Ali, možeš ih otkupiti, blaga imaš, Dabogu hvala",
Rojla se pojavi na vratima.
Miloš je ugleda u okviru vrata dok ju je sunce
obasjavalo s leđa. Izgledala je nestvarno lepa i Miloš
nije mogao odoleti da je ne stegne u zagrljaj.
"Ne mogu ih otkupiti, Rojla; šta bih posle s njima?
One se nemaju gde vratiti – sve im je porušeno i
popaljeno. Nazik-bej je dobar čovek, lično sam ga
upoznao. Imaju tamo sve što im treba. I sigurnost, što
je najvažnije. Milosna jeste njegova robinja, ali je,
zapravo, stvarna gospodarica kuće."
"Dobro, mili. Htela sam ti samo reći da ti ja ne
stojim na putu da ih otkupiš i dovedeš ovamo ako to
želiš", reče Rojla.
"Hvala ti, Rojla, ali – ne želim."
Ona ga začuđeno pogleda. "Mislila sam…"
252