Knez zahteva veću ratničku spremnost
i bolju obuku
U međuvremenu su Lazar i Branilo nastavili raz-
govor.
"Imaš lepog sina, vojvodo", reče Lazar.
"I majka mu je bila lepa, kneže", odgovori Branilo.
"Ali, ja vidim da na tebe liči", primeti Lazar.
"Možda liči na mene, ali je na majku lep", reče
Branilo.
"Dobro, ako ti tako kažeš, ali, vreme je da nastavi
svoj odgoj", reče Lazar.
"Kako?", upita Branilo.
"Pošalji ga malo u svet, da upozna ljude i zemlje, da
stekne iskustvo. Zatim ga pošalji meni u Kruševac, za
viteza, da izuči jezike i ponašanje u društvu. Slažeš se
da se ljudi u Gradini i na vlastelinskom dvoru ne pona-
šaju isto. Osim toga, sad si i ti vlastelin pa i ti moraš
uvesti neki red u svom dvoru.”
"Ja nemam dvor, kneže", reče Branilo. "Da imam,
zar misliš da bih te primio ovde."
"A, moraš ga imati", reče Lazar.
"Sad to nameravamo, kneže", reče Branilo. "Prvo je
bila crkva."
"Crkva vam je lepa, ali i dvor je potreban", reče La-
zar ustajući. "Onda, jesmo li se dogovorili? Prvo, voj-
ska – da momci budu zmajeviti. Drugo, Miloš – na put,
pa u Kruševac. Treće – dvori vojvode Branila. Jasno?"
"Jasno, svetli kneže", potvrdi Branilo.
25