kolo. Povela je kolo pravo na njega, uhvatila ga levom
rukom, a Bilja desnom i uvukoše ga u kolo. Bilo je
malo smešno videti Miloša tako visokog i naočitog u
kolu pored deteta kakvo je Bilja još bila. Bila je i ona
lepa sa svojom dugačkom crnom kosom, ali bila je i
sedam–osam godina mlađa od njega što je u tom dobu
ogromna razlika; ona je bila još uvek dete, a on već
momak, odrastao muškarac takoreći.
Miloš oseti da mu Vesna stiska ruku i okrete se
prema njoj.
„Znaš li koja je ono što Milutin igra pored nje?“,
upita ga.
„Ne, ali lepa je“, reče Miloš, „mora se priznati da
Milutin ima oko za žene.“
„Za žene možda, ali ne i za devojke“, reče Vesna.
„Ono je moja ujna Anđela, žena mog ujka Rajka, deda–
Ivkovog srednjeg sina. Žena ima troje dece, a vidi kako
izgleda. Lepša je od mene.“
Anđela je bila stasita crnka i neverovatno lepa. Ono
što je krasilo bile su njene bujne pletenice crne kose
koje su joj padale niz male ali čvrste grudi i zajedno s
njima odskakale prilikom igranja. Ipak, iskusnije oko
moglo je da primeti da joj je struk malo puniji nego u
ostalih devojaka, a bedra malo obimnija. To izgleda
Milutinu nije smetalo.
„Moram mu reći da ne napravi neku glupost“, reče
Miloš i htede da pođe, ali ga Vesna zadrža.
„Čekaj, da vidimo šta će da bude.“
Miloš je pogleda podozrivo.
„Čini mi se da ne voliš mnogo ujnu“, reče.
169