20. IGRA LOPTOM
Učilišna jedilnica smeštena je u istoj zgradi gde i spavaonice,
samo na drugom kraju zgrade. U njoj ima samo jedan poduži astal
za koji može sesti dvanaest đaka. Đaka trenutno nema dvanaest
već samo deset i to je mnogo brinulo sve naše đake. Ko će i kada
popuniti prazna mesta, pitali su se. Ne moraju ni biti popunjena,
odgovarali su im, važno je da mesta ima.
Kad god su ušli u jedilnicu obed je već bio postavljen. Jelo se
drvenim kašikama iz drvenih tanjira u koje je već bilo sipano jelo,
a na većim pladnjevima ili posudama bilo posluženo ono što se
uzimalo rukama. Sada je to bila pita od mesa divljači. Deca prvo
uzeše pitu, zatim navališe na varivo. Ovoga puta to je bilo sočivo,
začinjeno sremušem. Sva deca su bila zdrava i imala dobar apetit.
Pravo je zadovoljstvo gledati Miloša, Milana ili Velinku s kakvim
apetitom jedu. Jedino Vedrana i Flora malo mrljave dok jedu, ali su
na kraju i one ispraznile tanjire.
Deci je posebno skrenuta pažnja da ne plivaju posle jela i oni
tu naredbu uglavnom poštuju dok ne zaborave da su jeli, ali ne
poštuju onu drugu o popodnevnom odmoru. Niko od njih, ni kod
kuće ni ovde nije legao posle užine da se odmori, niti su osećali
umor. Uvek su bili orni za trčanje, skakanje, penjanje.
Sad ih je Iskra odvela u šumu, na jedan vrlo čudan proplanak.
Na njegovoj sredini stajala su tri drveta, a oko njih je bila čistina.
- Hajde da gađamo ono drveće! - rekla je.
- Čime? - upita Srđa. - Ovde nema kamenja.
- Ovim – reče Iskra i izvuče iz nedara loptu načinjenu od starih
krpa umotanih u čarapu. Zamahnu levom rukom i baci loptu koja
pogodi jedno od tri drveta.
- Ja ne umem da pogodim levom rukom – kaže Srđa.
- Ti gađaj desnom; ja sam levak zato sam bacila levom.
- Ja mogu da bacim levom, ali ne i da pogodim – reče Srđa.
- Pa nije važno – reče Iskra. - Neka baca svako kako mu je
zgodno; da vidimo ko će imati najviše pogodaka od deset. Važi se
pogodak u bilo koje drvo.
Pokazalo se da je i Ivan levak, ali i da su levaci bolji u
pogađanju loptom. Najviše pogodaka je imala Iskra, devet od deset,
92