73. ŠTA ĆE MI ZAGROBNI ŽIVOT KAD NISAM SA SVOJIMA
Srđa nije išao sa ostalima na Jazak. On je već bio kršten, zato je
ostao da spava. Čuo je kad je Ratko izašao iz kućice, ali je nastavio
da spava. Sad se probudio i izašao na doksat. Gledao je konje
preko ograde konjarnika. Svi su bili lepi i bilo je besmisleno birati,
ali je za jednog morao da se odluči. Prepustiće Milošu da izabere
umesto njega. Ili Vedrani. Znao je da mu Miloš sigurno neće dati
svog Ždralina jer je umislio da mu je brat zato što su se rodili u
isto vreme. Kako ti konj može biti brat, mislio je Srđa ne sećajući se
Miloševog prezimena Kobilić koje mu je dato odmah po rođenju
jer je njega i Ždralina othranila ista majka: bili su braća po mleku.
Začuo je pucketanje suvih grančica i osetio miris vatre. Pogledao je prema letnjoj kuhinji i ugledao Koviljku. Sišao je sa doksata
i pošao prema njoj.
- Dobro jutro, bako, je l' to završeno krštenje? - upitao je.
- Jeste, sinko - odgovori Koviljka. - Ne znam šta je meni to trebalo. 'Ajd, ovi mladi, u redu, al' šta će meni, ja sam svoj vek odživela.
- A, pa ne možeš da budeš sa'ranjena ako nisi krštena - primeti
Srđa.
- Aha, nego će me držati na ledu dok se ne raspadnem - naruga
se Koviljka. - Ćuti sinko, kako su do sad ljudi sa'ranjivani.
- Ali im nije dolazio pop da im da poslednju pričest i otpeva
opelo kad umru - primeti Srđa.
- I šta im je falilo - kaže Koviljka. - Isto im je, zakopaju u zemlju
i jedne i druge.
- Ne znam – kaže Srđa – popovi kažu da duše pokojnika, onih
koji su pravedni, koji nisu činili zla za života, odlaze u raj, na nebesa, a duše grešnika u pakao.
- Znači, isto im je – primećuje Koviljka – nisu sa svojom
porodicom kako god okreneš.
- Ali, ako si pravedna i u raju si, ti nastavljaš da živiš svoj zagrobni život.
- Ali nisam sa svojima i ne mogu ujutru da skuvam čaj Milošu,
Zori i Dani, jer oni nisu tamo. I šta će mi taki život. To mora da je
strašno dosadno.
385