59. DANAS JE PETAK, DAN POSTA
Kako uđe u kuću, Živko povika:- Radaneee! Radan se pojavi iz kuhinje.- Radane, druže, iznesi mi krčag vina napolje u letnju jedilnicu pa ću ti reći šta dalje. Imamo goste. Je l ' tu Milina?- Jeste – potvrdi Radan – sad ću je pozvati, samo se ti raskomoti.
Živko ode u letnju jedilnicu i sede za sto. Iako je već bio pao mrak, ovde još nije bilo potpuno mračno jer se svetlost meseca i zvezda odbijala od površine jezera i razbijala mrak. Gotovo da nam baklje nisu ni potrebne, pomisli Živko. Ipak, ode u šupu, uze dve baklje koje su tu bile od ranije i zabode ih u alke na stubovima.
Dođoše Radan i Milina. Radan je nosio krčag sa vinom koji odmah pruži Živku. Živko prinese pisak ustima i dobro poteže.
- Radane, donesi vatre pa užeži ove baklje. Ti Milina, oprosti što ti ranije nisam rekao, ali imamo goste na večeri. Branilo i još šestorica. Može li nešto brzo da se zgotovi?
- Ima očišćene ribe što nam je pretekla danas, Radan je ostavio ako neko naiđe, k ' o da je znao. Ostalo je i nešto pite od zelja.- Daj nam tu pitu odmah dok se riba ne ispeče!- reče Živko. Iz mraka se pojaviše Branilo i monasi.- Sedite momci, ako ima dovoljno mesta. Morate se malo zbiti. Radan dođe sa vatrom i baklje planuše. Lica se ozariše.- Idem ja za još vina, a vi istresite ovo- reče Živko i pruži krčag
Branilu. Branilo žudno povuče kroz pisak pa pruži Časlavu.- Nismo se nešto pogostili kod vas u manastiru- reče Branilo.-
Ostadosmo i gladni i žedni.
- Danas je petak, dan posta- pravdao se Časlav.- Nismo se ni mi još dovoljno navikli na sve to. Nemojte nam zameriti. Drugi put će biti bolje.- Ne zameram – kaže Branilo – samo iznosim činjenice. Uskoro Milina donese pladanj sa naslaganim komadima pite od zelja.- Momci, pita je posna, od zelja i praziluka, na ulju- reče Milina koja je već zaključila da su monasi, iako nisu bili u monaškoj odori.
340