7. IDEMO BRŽE DA SPREMIMO RUČAK!
Na drugom kraju jezera, u plićaku ispod kuće, brčkaju se Dara i
mala Stamena. Dara uči Stamenu da pliva.
- Hajde, stigni me! - uzvikuje Dara i snažnim zamasima pliva
prema sredini jezera. Već davno je primetila da pored jezera na
putu ima nekog i poslala Živka da vidi ko je to. Očekivala je da
Branilo i Zaviša ovih dana pođu za decu i pretpostavljala da su to
oni.
Šta se toliko zatežu, nije im prvi put da dolaze, mislila je.
Plivajući dođe naspram prolaza na put i primeti da tamo ima
više osoba nego što je očekivala. Poveli su i žene, seti se. To je
zaradova jer je retko imala priliku da se druži sa ženama. Osim
Milene, svoje kuvarice, retko je koju i viđala.
Okrete se i zapliva nazad. To zbuni Stamenu koja je sitnim zamasima, prsnim stilom plivala za njom.
- Imamo goste - reče joj Dara. - Idemo da im spremimo doček.
Stamena se poslušno okrete i zapliva nazad.
- Mama, a koje goste? - upita Stamena radoznalo.
- Tatini drugovi iz Gradine, sine, čika Branče i čika Zale. Sad ćeš
da ih upoznaš.
- Mama, a gde je Gradina?
Dara neodređeno pokaza rukom prema severozapadu.
- Tamo, na Dunavu.
- Je l' tamo gde su šarani?
- Tamo - potvrdi Dara.
Živko je jednom doneo sa Dunava veliku mrenu i Stamena je to
upamtila.
Izađoše na obalu i uputiše se kamenom vijugavom stazom
prema kući. Nekad su tu bile kamene stepenice strme i široke, ali
ih je Živko zamenio popločanom stazom. Bolje je za decu, tvrdio je
i bio je u pravu. Dara se seća koliko je puta Vedrana pala na tim
stepenicama. Srećom nije se nikad previše povredila. Sad se staza
blago spuštala vijugajući čas levo čas desno da se ublaži nagib.
- Idemo brže da spremimo ručak! - povuče Dara Stamenu da
ubrza jer je ona sitnim koracima trčkarala pored nje.
- Ponesi me, mama! - zamoli devojčica.
191