E-book Slobodan Anić - Nemušti jezik | Page 164

mi bilo ni na kraj pameti da bi to mogla biti Cveta. Mama se ne bavi takvim zaludnicama. - Nisi ni znao da imaš devojku, je li, Miloše? - reče Renka. Miloš omahnu glavom. - Nisam, otkud joj to? - Ona sama je rekla Koviljki da si joj ti momak. Pitala je Stana da li ima momka, ona rekla da ima. Pitala je Koviljka ko joj je momak, a ona rekla da je Miloš, i od tada svima priča da si joj ti momak. Sad moraš da je poljubiš, vidiš kako te čeka. Miloš pogleda Daru koja je napućila usne čekajući poljubac. Bila je preslatka. - Pa hoću – reče Miloš. - Poljubio bih je i da mi nije devojka, kad je ovako slatka. Miloš skide i okači kaput na vešalicu pa uhvati Daru šakama oko struka, podiže je i zvučno poljubi u napućene usne. - Snažniji si nego što si bio – primeti Zaviša. - Još nisam video osmogodišnjeg dečaka koji bi mogao da tako, šakama, podigne i manje dete. Tako obično rade odrasli muškarci. - Dosta vežbamo mačevanje – objasni Miloš. - Svaki dan držim mač i štit pa ruke ojačaju. Osim toga, plivamo. Sad malo ređe otkako je počela zima, ali, bar jedanput nedeljno. - Pa ne plivate ispod leda, valjda? - upita Branilo. - Ne ispod, ali nam Radoš ukloni led pa mi plivamo. Posle idemo u parno kupatilo. Mnogo je lepo. - A ti, Vejo, jel' i ti plivaš? - pita Zaviša. - Plivam, ali nama ne daju prave mačeve, mi samo drvenim – odgovori Vedrana. - I drveni može da bude opasan ako se lepo odelje – reče Zaviša. - Treba samo uzeti tvrdo drvo. Miloš je u međuvremenu pronašao sebi mesto i seo za sto. Renka je izvadila iz Zavežljaja Koviljkinu pitu sa sirom i dulecima i pečenu gusku i sve to stavila na astal. Miloš je već zgrabio parče savijače sa sirom i u slast jeo. - Miloše, šta ćeš da piješ? Imamo medovinu, pivo mlako i hladno i vino. - Vino – reče Miloš. - Kameničarku – dodade za svaki slučaj da mu ne bi dali neko drugo. 164