37. SPREMILA BAKA TEBI PITU SA DULECIMA
- Imamo iznenađenje za vas, roditelji – reče Stana.- Kakvo?- upita Cveta spremna da čuje neugodnu vest.- Deca ostaju u učilištu još dve godine, ukupno tri – reče Stana.- Kako? Zašto?- zaprepastiše se Cveta i Renka.- Ne znam. Tako nam je Zaga rekla – reče Boriša.- Miloše, sine, jel ' to istina?- pita Cveta u neverici.- Cveto, puštaj to dete i pusti da ga i ja zagrlim. Ima on još nekog u ovoj kući – reče Branilo koji se upravo pojavio na vratnicama.- Ali, Branče, čuješ li ti šta kažu? Još tri godine!- Čuo sam, ali uvedite decu u kuću, hladno je! A ti, Borko, vozi kola u konjarnik, što bi rekao moj Miloš, ispregni konje pa dođi na večeru.
- Kod mene je večera, Branče – reče Renka.- Cveta i ja smo se već dogovorile.- A jeste li pitale Koviljku? Ona sprema gozbu unuku.- Sve smo se mi već dogovorile, ne brini ti – uporna je Renka.-
Osim toga, kod nas ima više mesta. Branilo se seti da je, zajedno sa Birišom, pomagao Zaviši da sagrade još jednu brvnaru sa tri sobe i dugačkim predsobljem.
- Pa zaista ima – reče,- ali Miloš mora prvo u kuću da pozdravi Koviljku. Hajde, Miloše, sine, trk u kuću, pozdravi se sa bakom, ostavi svoje stvari, pa dođi kod Zaleta na večeru.
- I kod mene – seti se da doda Vedrana, još uvek u Renkinom zagrljaju. Miloš uđe u kuću i ulete pravo u Koviljkin zagrljaj.- Sine! Stigao si! Baka te se silno uželela, da znaš. Jesi li gladan, sine? Spremila baka tebi savijaču sa dulecima. Samo, moraš je poneti kod Zaviše, tamo je večera. Oni imaju novu kuću, znaš li? Miloš sleže ramenima.- Nisam znao – reče.- Možda sam nešto načuo kad su Borko i
Stana pričali sa Vejom, ali, ne, nisam znao.- Sagradili su novu kuću. Zaista im je i bila potrebna. Tolika deca... Miloš se trže.
162