- Odlično!- uzviknu Ljuba.- Koliko još treba da napišeš?- Još četiri – reče Iskra i nastavi da piše. Uskoro su sva deca sedela i pisala, ali su prvo svi pogledali Miloševu tablicu, očito su svi zaboravili kao izgleda slovo „ a“.
- To vam je pouka za ubuduće- reče Ljuba.- Uvek u učionici započnite da pišete da biste ovde imali uzor za pisanje, kao Miloš. Šta bi bilo da on nije imao slovo „ a“ na tablici? Niko ne bi znao šta treba da piše.- Ja sam znao – reče Ivan.- Sad sam se samo malo podsetio.- Pa, eto. Zovite to kako hoćete, ali treba da imate nešto odakle ćete se podsetiti. Sad završite to, svih pet, da posle ne zaboravite. Kad svi završite pokazaću vam jednu igru koja se igra na tablici.- Sedeći!?- začudi se Velinka.- Sedeći – potvrdi Ljuba.- Ih, pa to onda nije igra!- reče Ravijojla.- Jeste, Rojla, videćeš. I zavolećeš je.- Gotovo!- uzviknuše Flora i Janja istovremeno.- Da vidim – reče Ljuba i pogleda njihove tablice.- Nije loše.- Čije je najbolje?- upita Janja.- Svi ste dobro uradili – pokuša Ljuba da se izvuče da ne kaže čije je najbolje.- Ali nečije je sigurno bolje od drugih – bio je uporan Ivan.- Nemojte me deco prisiljavati. Biću pristrasna i reći ću da su najbolje uradile Iskra i Janja.- A zašto si se opredelila upravo za njih.- Zato što njih znam otkad su na svet nastale. I tvoja sestra bi rekla da je tvoje najbolje, Ivane.- Ne, stvarno, bez pristranosti, ko je najlepše napisao?- Ocenjivanje lepote zavisi od ličnih sklonosti. Ono što je lepo tebi ne mora biti lepo i meni. Zato ću reći da Veja ima najsigurniju ruku i da su joj sva slova jednaka, ali to ne znači da je kod drugih loše. Rekla sam već – svi ste dobro uradili.- Dobro, hajde sada pokažite nam tu igru.- Ali... treba mi čista tablica, a vaše su sve ispisane. Doneću pergamenat. Ivan je već čuo reč pergamenat, znao je da toga ima u dvorskoj knjižnici, ali nije znao kako se sa tim može igrati. Nije ni stigao da to zamisli, a Ljuba je već doletela noseći per-
138