E-book Slavica Mijatović - Prvi i trinaesti | Page 5

Dok čovek ne spoji svoje osećanje sa razumom, dotle
neće ni biti razuman. Odrastali smo učeći sve o očaju, da
je život patnja, da se želje ostvariti neće, da valjaju samo
one knjige sa tragičnim završetkom, itd... I onda, kada
malo odrastete, nametnu vam one dežurne priče o
društvu i naciji kojoj pripadate. Mora se samo verovati u
ono što vam kažu roditelji, nastavnici, sveštenici, pa i neki
zapisničari u istoriji, makar to bio i Foča starac od stotinu
ljeta ili neki guslari, „vaspitači“ naroda. Nema stanovnika
na planeti koji nije čuo za novozavetnu priču o izdaji
Hrista od strane apostola Jude Iskariotskog. I verovatno,
od 1000 ljudi, bar 900 veruje da je on sigurno izdajnik, i
tu se priča završava. Njegovo ime je povezano sa samim
đavolom, prokleli su ga mnogi vernici kroz svu ovu epohu
od 2000 godina. A koliko li je to tužno i pogrešno? Čak i
oni koji nisu pročitali nikada ništa, gledali su film o Hristu
i apostolima, bar jednom u svom životu. Uvek se jedna
scena ponavlja, jasna kao dan, da bi i malo dete shvatilo
o čemu se radi. Dok traje ta čuvena večera, Hrist govori o
svom stradanju koje će se dogoditi, jer „tako mora biti“.
Govori da će ga jedan od njih „izdati“, ali hajde da to
prevedemo na današnji rečnik „PRIJAVITI“! Scena se
nastavlja tako što su učenici preplašeni i pitaju ga „Da l'
nisam ja taj Gospode“? Sve ovo jasno govori da oni napeto i uplašeno čekaju kome će biti upućeno NAREĐENJE! A
naređeno je onome koji je dobio so i hleb od Hrista, da
to učini odmah! I taj koji je poslušao Gospoda, sigurno
jeste bio najhrabriji i verovatno najveća žrtva posle
Hrista. Samim tim, što je odabran za žrtvu, dokazuje da
5