policije, neko je prijavio buku. On im je odvratio pažnju.”
‘‘I šta ste to uradili?''
‘‘Bušili smo tlo ispod one kule na ivici. Spustio sam se
do nje i uvukao se unutra. Bilo je ludo i nezaboravno.
Vodio sam četvoricu sa sobom. Dobro znaš Milana. I on
se uvukao unutra.”
‘‘I dalje?!''
‘‘Našli smo nešto... Sad ćeš da vidiš.”
Kleknuo je i izvadio zamotuljak ispod kreveta, uzbuđeno i ponosno ga položio na sto. Filip je imao utisak
da je zanemeo, prišao je stolu i svukao ćebe sa predmeta. U prvi mah se pitao, da li se neko sa njim šali, svašta
mu je prošlo kroz glavu za samo nekoliko sekundi.
Pogledao je Martu, bila je i dalje zbunjena, dok su
Nebojša i David gledali u te rešetke sa velikim uzbuđenjem i divljenjem.
‘‘Ne znam šta je ovo. Nemojte očekivati da shvatim.”
‘‘Čekaj, mislim da znam šta je”, reče Marta i uspravi
rešetke. “Ako se radi o kuli sa freske, ovo su one rešetke
iz grobnice.”
‘‘Tako je! Dokaz da grobnica nije grobnica, već
gradska kula”, radosno je Darko odgovorio.
Filip je izgledao poraženo. ”Kako ste se toga setili?
Ne mogu da verujem šta ste uradili!''
''Još jednom, izvini što smo krili od tebe. Naivno smo
očekivali da ćemo naći i nešto više, ali i ovo je dokaz”,
obratio mu se Nebojša i uzeo iz Mart inih ruku rešetke.
‘‘Pogledajte, ko će nam verovati? Da razglasimo celom svetu, većina bi nas optužila da smo skinuli sa nekog
162