THE REST OF 1. – Marina Adamović – LIRIKA – the end
2.
pakao (u)pak(ovan) (k)ao raštimovana violina odjekivao je gradom. čovek, slučajni prolaznik, uhvatio se za glavu i najednom
shvatio da je prepuna i da je mora valjano ispraznitii. došao je
do mosta, pogledao u reku, a ona je uzvratila pogledom
nedohranjene ale. „sačekaj, imam nešto za tebe,“ reče čovek i
raspakova svoje teme. ...teme su se nizale iz bezbrojnih vijuga
i rado skakale u nezasite čeljusti. tačno se sećam dana kada
sam to videla. evo, još uvek traje. na mostu stoji niko,
obezglavljen, a raštimovana violina, sada gola, raspakovana,
vibrira u ritmu mu zike za stres i doskoka hrane ogledalu pod
mostom. Sve teče, a ništa se ne menja... a-a-a... pa (k)ao (j)ao!
kamin(n)gs
40