E-book Marina Adamović - The Rest of 1. | Page 353

THE REST OF 1. – Marina Adamović – LIRIKA – the end

PRAZNINA
Neverovatno je šta se desilo tog dana, tačno u ponoć
Da li bi iko mogao bilo šta da pretpostavi?
(Osim mene)
Još uvek zadrhtim kada pomislim na to…
Kako je dan odvejavao sa bora, ja sam grozničavije plakala!
Rekli su mi, unapred, mnogi – biće tu svega i svačega,
Pokušaj da imaš raširene oči i punu čašu vode, odmah pored
glave...
Ali,
Dok je ponoć otkucavala, ja sam upala nadohvat svemu,
Pa sam vrisnula tako glasno da mi opne još uvek odzvanjaju i
klepeću…
Čula sam pucanj, uzvike, kroz draperije videla munje stravičnih
boja!
Osetila sam ubod negde… tu… ili… ovde...
.
U otpusnoj listi piše da sam tada izjavila:
„Novu Godinu treba zakonom zabraniti
U
I pokraj
Ludnice
Gde ste me smestili
Pre dolaska Deda Mraza!“
(Koji je bez milosti, lagano,
Jednim dahom pogasio sveće…
A moje misli pregazio
U pustinji Mlečnog puta)
kamin(n)gs

353