INSPIRACIJA NIKADA NE SPAVA
Gospodin je pošao na svečanu dodelu priznanja za ... ne pitajte šta , već , da li je stigao . Nije , pao je i ostao bez moći hodanja . Ni to nije sve ; analizom je dokazano da ništa nije slomljeno , nego da je tako mozak odlučio . " Dobro ", odmahnuo je i sačekao priznanje kod kuće . Došao je predsednik žirija da mu ga lično preda , ali .. on je bacio pogled preko prozora u teren od trave , a možda i dublje . " Poštovani , ne vidim Vas ... kako izgledate ?" Predsednik se začudi " S kim ja to imam posla ?" " Ne znam šta bih Vam odgovorio , nije bitan moj lik , već , šta
Vam se desilo ?"
Gospodin zaćuta , pruži ruku da primi priznanje . Predsednik mu ga učtivo pruži , pazeći da ga lepo postavi na dlan ... u tom trenu gospodinu je tremor izbacio povelju još dalje od pogleda . Predsednik se osećao kao osuđenik . Gospodin je bio dželat . " Predsedniče , izvinite , takva je presuda . Onaj koga boli nije taj koji pati , najteže je onome koji to unese u srce i dopusti da ga bode i saseca . Zbogom , predsedniče ." " Zbogom , gospodine . Oprostite , a gde je povelja ?" " Čeka Vas na onom svetu " Hvala Hvala . " S kim to gospodin razgovara ?", reče predsednik i zaplaka .
71