E-BOOK Marina Adamović - Poznato o nepoznatom | Page 62

VI
"Pustimo je da spava," mislio je oblak i prekrio mesečinu;
Mesec je želeo sve najlepše uspavanoj lepotici. Probio se kroz
oblak - uneo je opoj mira i duhovnosti.
Šta se desilo onoj koja je zaspala provodeći noć na dugoj,
stihomraznoj kiši?
Ne znam... zbog nečeg se kajem, ali stvarno ne znam.
Gledam u nebo, Mesec i kristale - očekujem da će san o lepoti
kraja ličiti na ovu ledonosnu bajku -
"Pustite je da spava" nastavlja slani novembarski pljusak preko
mog ležaja od olujnog veza.
Ima nade, ima! Sad smo junakinje uspavane bajke i pišemo priče
o koprivi u cvatu!
"Pustite je neka spava...."
Puštam nas bez kajanja.
62