E-BOOK Marina Adamović - Poznato o nepoznatom | Page 56

XI
"Gospodine, koliko je sati?"
"Molim?"
"Izvinite, koliko je sati?"
"Molim Vas, ne igrajte se nojim vremenom,,"
"Hitno mi je, a zaboravio sam mobbilni...."
"To je greška koju ćete do samog kraja pamtiti..."
"Molim?"
"Ako Vam kažem da je pet do dvanaest, kad izgovorim "est", već
će biti četiri."
"Gospodine, žurim, recite mi koliko je sati, još jednom Vas
molim!"
"Ne nosim sat."
"Namerno?"
"Ne - zaboravim uvek u koliko treba da ga stavim u džep-"
"Pa on se ne udaljava od sebe..."
"A Vi, kako ste ga, onda, zaboravili?"
"Namerno... idem na sahranu... a ne želim biti sahranjen"
"Pa što onda pitate koliko je sati?"
"Ne znam... sećam sa da je to česta pojava na Zemlji.."
I tako su se ovim ludacima tresle blze i mantili dok su imitirala
sebe iz mladosti : "I te ćemo jeseni još uvek biti živi."
Jesu... Gong iz crkve čuo se daleko, ali njima to ništa nije
značilo..
"Gospodine, ne obraćajte pažnju; moj mobilni pokazuje tačno
vreme, ali zaboravio sam ga; namerno.
I moj je prestao da radi - nenamerno."
Jako interesantno, jako... evo, tražim svoj, ali ni njega nema.
"Gospođo, koliko je sati?"
"Molim?"
"Izvinite... kako vam je interesantna ta haljina - liči na jednu
leteću iz bajke..."
"I Vaša, i Vaša...hajde, krenimo na sahranu
56