E-BOOK Marina Adamović - Poznato o nepoznatom | Page 47

XX
Bistra tečnost u čašama na stolu podsetila ju je na bistrinu vode
u izvoru.
Od tada do sada, ona neprestano ćuti. Oči su joj širom otvorene
i sjajne kao potok izvorišta. Usne su joj opuštene i blede kao tečnost s
druge strane stakla čaša.
Godina ima četiri doba.
Svako od njih čuva po dan nalik na ovaj; ne recite da niste znali!
Uvek se setim te devojke kada pružim dlan kapi kiše ili
rastopljenoj pahulji.
Neka joj pogled od kristala plovi nebom ili podzemnim tokovima
- najbistrijih tečnosti.
Toliko lepote, bistrine... odlućilo je da ućutim. Ćutim, ćutim -
11.XI u 11:11h
47