E-BOOK Marina Adamović - Poznato o nepoznatom | Page 172

naljutio se kao što se danas ljute snažniji i moćni;
oterao ga je iz tajnog skrovišta...
"Mladi majmun je tamo napolju,
tužan i zalostan, seo na jedan kamen,
zamislite - nesvesno!
dohvatio butnu kost neke životinje
koju su ranije pojeli grupno,
i počeo u svojoj nemoći da njome kucka po zemlji,
okolnom kamenju.....i po nekoj lobanji manje zivotinje.
dok se ona nije rasprsla..."
Otkriće vredno kosmičke tragedije!
E, u sledećem poglavlju
obrazlagala bih
degenerativnu bolest ove homoevolucije,
ali,
oprostite,
neću...
Muka mi je od svega....
Jedino naslućujem zašto se gorepomenuti stvor
radovao okeanu duplje čvrsto povezane vrpcom...
Zato, zato, zato, zato... i ti to znaš, mama!
IZVINITE
Svakog jutra - napišem bar pesmu
(šta bih? šta bih? nešto me gura iz praznoga u šuplje)
Zatim - odjurim u nabavku
(i to ne pitam "zašto?"
ko bi razumno mislio o bezumnim postupcima - najbezumnijih?
ko?)
Sledi - "hvala" hvala" "hvala" nego šta bi drugo?
humanoast se osmehom uzvraća, gospodine...
Dalje - dojurim i - napišem lirsku formu epike - u najkraćim
crticama.
Da li jedem? Kad?
Da l' se kupam? Svašta...
Da li spavam? ko me pita? san ili java?
Otvorite vrata - vetar duva; smetate mu pri ulasku
u
moj
plitki um
172