E-BOOK Marina Adamović - Poznato o nepoznatom | Page 137

I MRTVI PIŠU PESME
Sedela je u autobusu i gledala u staklo.
Nije gledala kroz prozor; to bi bilo previše naporno. Gledala je u
staklo. Pogled se odbijao, uzvraćao pokušaje da i sam ne zadrhti.
Ali...
na prvoj raskrsnici, vozač je ukočio zbog mačke na putu, ona je
udarila glavom o okno, okno je puklo, puklo je i njeno čelo i rasula se
preopširna usamljenost njenih misli o...
životima na uzavreloj ulici za civilizaciju.
Sirenu nije čula. Da je čula, u maleni otvor za osećanja i
kvantitativne nedoumice, ušla bi jedina lepa vest - mačka je izbegla
točak.
137