E-BOOK Marina Adamović - Poznato o nepoznatom | Page 135

NA KRAJU
U zadnjoj rečenici testamenta, pesnik je naveo najbitniji deo
podele zaostavštine.
Zamislio se gledajući u tačku na kraju reda. I tačka je odskočila s
podloge plačući ECCE HOMO, ECCE. Tako je oštro grebla da su se
svetla zenice raspršila do Venere. I dalje bi, i dublje, i poetskije, ali,
znala je da u iskopini neće naći ništa novo sem ludaka koga tera da
napiše zadnji stih.
Uspela je. Napisao je:
"Ni duša, ni telo ne umiru
vraćam zaostavštinu
i pišem, i pišem
podzemnu galaktiku!"
135